fantastika – Val Zvezde

Mala pita: „Šta su osećanja i želje?“
-Prvo je neobjašnjivo. Mi ih nemamo. Ne znamo odakle dolaze i šta ih proizvodi. Mi imamo „stanje u kojem se jedinica nalazi“. Mi, androidi, mi smo jedinice opremljene određenim mogućnostima. Sve se da objasniti. I kad bismo imali „osećanja“, naša bi se osećanja dala objasniti. Ljudi često „ne znaju odakle im neko osećanje“. Odjednom i niotkuda. Na našu sreću, mi za svaku promenu možemo da nađemo rešenje „otkud, zašto i zbog čega“. I ne trpimo. Ne muče nas. Zato smo savršeniji.

Da li će svet na Zemlji kakav poznajemo ostati isti i nakon pet stotina godina ili će od njega ostati samo slike života pohranjene u katalog nekog elektronskog muzeja? Mada se čini daleko, razmišljanje o tome uznemiruje. Predviđanje sudbine čovečanstva izmaštao je Uglješa Šajtinac u romanu za mlade „Biće jednom”. Ilustrovao ga je Kosta Milovanović.

Stanovnici Zemlje ili junaci romana nalik su ljudima, ali nisu ljudi, jer ljudi i nema. Oni su androidi, beli i crni poput šahovskih figura. Obitavaju u metalno-plastičnim kutijama. Bez emocija su i uskraćeni za mudrost. Obdareni podacima, računskim operacijama i beskrajnom memorijom. Savršeni primerci veštačke inteligencije na goloj zemlji, bez zelenila, sa tek ponekim jatom ptica. To je slika planete kakvu sa čitaocem deli Uglješa Šajtinac.

„Težio sam nekoj vrsti istine onostrane i umetničke i neke nadistine u odnosu na nešto što je svakodnevica i što su pitanja, recimo, pošto je namenjena deci i mladima, pitanja odrastanja u ovom trenutku”, navodi pisac Uglješa Šajtinac.

Bavio se pitanjima odrastanja u svim vremenima i svakom trenutku radi odrastanja u budućnosti. Rezultat traganja za istinom jeste tamna priča o kraju čovečanstva ali ne bez ostavljene nade za njegov ponovni početak. Mogu li knjige i znanje pomoći Zemlji?

„Knjige i znanje uz želju da se posmatra, da svet pokušava da se razume na osnovu i stvari, osim knjiga i znanja koje jesu u nama, ali koje treba probuditi… To je svest, to je neka nezaustavljiva želja i potreba da razumemo ustrojstvo sveta u kojem smo se našli”, objašnjava Šajtinac.

Kaže da bi voleo da mladi čitalac u romanu „Biće jednom”, zapazi da uprkos svim našim planovima, očajanjima ili ushićenjima uvek postoji i iznenađenje. Ukoliko nismo spremni kada se desi moramo biti voljni da se sa njim suočimo ili da ga prihvatimo i pokušamo da živimo dalje.

Prilog o romanu fantastike „Biće jednom” emitovan u Dnevniku Radio-televizije Srbije, možete pogledati klikom na dugme ispod:

Mislim da u vremenima koja dolaze svi moramo biti saveznici. U pitanju je opstanak, to je već nepobitno.

Misiju menjanja sveta, spasavanja starog ili stvaranja novog sveta, najčešće pokreću deca, hrabro se prepuštajući beskrajnoj radoznalosti i mašti rezervisanim za detinjstvo. O tome svedoče mnoge priče a među zvezdanim likovima je i belokosi dečak. O putu od bezbrižnog radoznalca željnog znanja do budućeg vođe i druida u životnoj avanturi koja prerasta u borbu za opstanak sveta čitamo u knjizi „Aven i jazopas u Zemlji Vauka“. To je prvi roman epske fantastike za decu kod nas. Napisao ga je, i sam ilustrovao, Uroš Petrović.

Avenova sudbina zapisana je na listu čudesnog drveta Barabe. Pred njim je odgonetanje tajanstvene poruke kako bi oslobodio svoju vrstu opakog, inteligentnog neprijatelja. Da bi spasao svet od Vauka, bića bez emocija, dvanaestogodišnji Aven ujedinjuje ljude Gondvane, biljne i životinjske vrste. Pomažu mu njegov verni pratilac pripitomljeni jazopas Gord, i čudesna bića od bestelesnog usamljenika podzemlja Sipa, do kopnenih kitova.

„U ovoj knjizi je jedinstveno to što dečak izlazi iz okvira, izlazi iz neke norme. Nema veze što je on mogao da živi najnormalnije, što njegovo selo ne bi bilo ugroženo. On je ipak odlučio da izađe i da istraži taj novi svet“, kaže Marta Dukić, učenica 7. razreda beogradske OŠ „Nikola Tesla“.

„Svi bi se pronašli u ulozi Avena jer svako dete kada je malo mašta da radi neke velike stvari, da promeni svet i Aven je junak, karakter koji to pokazuje, koji to radi. I jednostavno, kroz knjigu se vidi da on odrasta“, smatra Đurađ Živanović, učenik 8. razreda OŠ „Andra Savčić“ u Valjevu.

„Ljudi treba da čitaju ovu knjigu zato što treba da nauče kako biti Aven, kako doprinositi svojoj okolini, a ne kako biti Vauk i bezrezervno trošiti resurse koje imamo i to je jedna fantastična metafora koju Uroš Petrović pokazuje. I u ovoj knjizi, kao i u celom društvu, imamo ljude koji su Vauci, imamo ljude koji su Aveni“, ocenjuje Tadija Čaluković, učenik 1. razreda SŠ „Artimedia“ u Beogradu.

„Kada je otvorim više imam osećaj da čitam neku vrstu enciklopedije zato što knjiga počinje sa opisivanjem raznolikog života u tom nekom novom ekosistemu koji je stvorio Uroš Petrović u knjizi Aven i jazopas u Zemlji Vauka. Shvatam da je i njen pisac u stvari jedna šetajuća enciklopedija“, prenosi svoje utiskeLav Lukić učenik završnog razreda beogradske OŠ „Nikola Tesla“.

Priroda – čista, istinita, oslobođena sredina u osnovi je idealnog sveta kakvom teži Uroš Petrović. Takvu prirodu on želi za svoju planetu. Tako osmišljava i mapu sopstvene Gondvane upoznajući čitaoca sa ucrtanim staništima i eko-sistemima.

„Šta će čitalac naći u knjizi Aven i jazopas u Zemlji Vauka, mislim da zavisi od njegovog uzrasta ali znam da je deca vole i čitaju kao veliku avanturu, borbu dobra protiv zla, gde dobri nisu baš uvek dobri i zli baš uvek zli, ali sam puno toga smestio i sakrio među redove, ali malo toga sam sakrio namerno“, kaže pisac Uroš Petrović. „Čini mi se da je mnogo više toga što sam sakrio slučajno ili se slučajno poklopilo ili ništa nije slučajno, u bilo kom od ta tri slučaja, dobro je“.

„Aven i jazopas u Zemlji Vauka“ je oda prirodi i opomena čovečanstvu do čega može dovesti zloupotreba nauke. Oblikovana raskošnom imaginacijom, piščevom simbolikom i osobenim humorom. U borbi za uspostavljanje harmonije u prirodi, pred Avenom je mnoštvo prepreka, teška iskušenja u kojima istrajava, pobeđuje i doživljava vlastiti preobražaj. Pomaže čitaocu da uvidi da se velika dela o kojima sanja ne ostvaruju u zaštićenom prostoru već se mora iskoračiti iz sigurnosti u neizvesnost, jer samo hrabri i uporni stižu do cilja. Pustolovina, poput ove fantastične, može mu biti povod za stvaranje nekih drugih svetlih misija, pa i onih u svakodnevnom životu.