Tag: književnost

Featured

BIĆE JEDNOM ILI BILO JEDNOM

On By srecnakraljicaIn KNJIGELeave a comment

Mala pita: „Šta su osećanja i želje?“ 
-Prvo je neobjašnjivo. Mi ih nemamo. Ne znamo odakle dolaze i šta ih proizvodi. Mi imamo „stanje u kojem se jedinica nalazi“. Mi, androidi, mi smo jedinice opremljene određenim mogućnostima. Sve se da objasniti. I kad bismo imali „osećanja“, naša bi se osećanja dala objasniti. Ljudi često „ne znaju odakle im neko osećanje“. Odjednom i niotkuda. Na našu sreću, mi za svaku promenu možemo da nađemo rešenje „otkud, zašto i zbog čega“. I ne trpimo. Ne muče nas. Zato smo savršeniji.                

Da li će svet na Zemlji kakav poznajemo ostati isti i nakon pet stotina godina ili će od njega ostati samo slike života pohranjene u katalog nekog elektronskog muzeja? Mada se čini daleko, razmišljanje o tome uznemiruje. Predviđanje sudbine čovečanstva izmaštao je Uglješa Šajtinac u romanu za mlade „Biće jednom”. Ilustrovao ga je Kosta Milovanović.

Stanovnici Zemlje ili junaci romana nalik su ljudima, ali nisu ljudi, jer ljudi i nema. Oni su androidi, beli i crni poput šahovskih figura. Obitavaju u metalno-plastičnim kutijama. Bez emocija su i uskraćeni za mudrost. Obdareni podacima, računskim operacijama i beskrajnom memorijom. Savršeni primerci veštačke inteligencije na goloj zemlji, bez zelenila, sa tek ponekim jatom ptica. To je slika planete kakvu sa čitaocem deli Uglješa Šajtinac.

„Težio sam nekoj vrsti istine onostrane i umetničke i neke nadistine u odnosu na nešto što je svakodnevica i što su pitanja, recimo, pošto je namenjena deci i mladima, pitanja odrastanja u ovom trenutku”, navodi pisac Uglješa Šajtinac.

Bavio se pitanjima odrastanja u svim vremenima i svakom trenutku radi odrastanja u budućnosti. Rezultat traganja za istinom jeste tamna priča o kraju čovečanstva ali ne bez ostavljene nade za njegov ponovni početak. Mogu li knjige i znanje pomoći Zemlji?

„Knjige i znanje uz želju da se posmatra, da svet pokušava da se razume na osnovu i stvari, osim knjiga i znanja koje jesu u nama, ali koje treba probuditi… To je svest, to je neka nezaustavljiva želja i potreba da razumemo ustrojstvo sveta u kojem smo se našli”, objašnjava Šajtinac.

Kaže da bi voleo da mladi čitalac u romanu „Biće jednom”, zapazi da uprkos svim našim planovima, očajanjima ili ushićenjima uvek postoji i iznenađenje. Ukoliko nismo spremni kada se desi moramo biti voljni da se sa njim suočimo ili da ga prihvatimo i pokušamo da živimo dalje.

Prilog o romanu fantastike „Biće jednom” emitovan u Dnevniku Radio-televizije Srbije, možete pogledati klikom na dugme ispod: 

Featured

PRIČA O PIPI

On By srecnakraljicaIn KNJIGELeave a comment

Videla je da sva deca gledaju Pipi koja je ležala na podu i crtala punom parom po njemu. „Ali, Pipi“, rekla je učiteljica nestrpljivo, „zašto ne crtaš na papiru?“

„Pa, odavno sam ga iscrtala, a moj konj ne može da stane ceo na tolicki papir“, rekla je Pipi. „Upravo crtam prednje noge, a kad dođem do repa, sigurno ću morati da izađem u hodnik.“

Pre 75 godina objavljena je knjiga „Pipi Duga Čarapa“ švedske književnice Astrid Lindgren. Serijalom o Pipi, proslavi rođendana riđokose književne junakinje onlajn se pridružila i Srbija. Na predlog Ambasade Švedske sa timom kreativaca iz zemlje, regiona i Švedske osmislila ga je Jasminka Petrović.

„Pipi je jedna luckasta, šašava, maštovita i pre svega, hrabra devojčica“, kaže Mina Ivanović, devojčica sa narandžastim kikama poput onih koje krase književnu junakinju Astrid Lindgren. Dečak Lav Dimitrijević potvrđuje da je hrabra ali smatra i da je hvalisava. Petogodišnji Jare Petrović primećuje da je malo usamljena. Ovo su neki od zabeleženih komentara najmlađih čitalaca koji danas odrastaju uz avanture neustrašive Pipi Duge Čarape.

Pripovest o Pipi koja krši pravila prvi put se kod nas pojavila 1963. godine i to zahvaljujući smehu jedne devojčice kojoj je mama čitala knjigu na plaži u Portorožu i tako privukla pažnju prevodioca Čedomira Cvetkovića i njegovog sina.

„Ja sam tad izjavio da on mora tu knjigu da prevede da i druga deca uživaju u njoj i da se smeju tako slatko kao ja“, priseća se muzičar Miroslav Cvetković.

Prevedena je na 92 jezika. Na srpskom je čitamo i u prevodu Slavice Milosavljević sa ilustracijama Tihomira Čelanovića. Vole je sva deca. Studenti je rado proučavaju.

„Ona se njima dopada zato što je ona slobodna za sve nas, zato što ona ruši barijere koje mi možda i sami priželjkujemo da rušimo, ali ih suštinski ne rušimo“, kaže prof. dr Jelena Panić Maraš.

„Pipi nije vlast. Pipi je narod i njen odnos prema vlastima. Njen odnos prema vlastima je prirodno kritičan na neki način. Ona ima prava da bude kritična prema vlasti jer mi nismo uvek najpametniji, ne radimo uvek ono što je najbolje“, smatra Jan Lundin, ambasador Švedske.

U ovom serijalu, bolje upoznajemo Astrid Lindgren na Zmajevim dečjim igrama u Novom Sadu. Saznajemo koliko je ohrabrivala naše stvaraoce za decu. Otkrivamo koliko je Pipi inspirativna deci zahvaljujući kreativnim zadacima vizuelne umetnice Bojane Lukić. Stiglo je mnogo radova ali i pisama.

„Možda bih izdvojila jedno. Mama nam je javila da je njena Kristina za prvu knjigu kao samostalno čitanje upravo izabrala Pipi, zahvaljujući ovom serijalu. Mislim da je to u duhu Astrid Lindgren koja je govorila ‘ako pomogneš jednom detetu, pomogao si celom svetu’“, naglašava književnica Jasminka Petrović.

Serijal o Pipi može se gledati na društvenim mrežama i Jutjub kanalu.

Prilog o Pipi, emitovan je u Dnevniku Radio-televizije Srbije i možete ga pogledati klikom na dugme ispod:

Featured

MALA ENCIKLOPEDIJA ŽIVOTA U PRIČAMA O SLOVIMA

On By srecnakraljicaIn KNJIGELeave a comment

Avram, Bogdan, vodu gaze, dobri đaci. Eva žena zimi i jede kolače. Ludi ljudi Marko, Nikola, Njegoš ovog prolećnog raspusta sretoše Tiću Ćirića u fijakeru htedoše celom čaršijom džaba šetati.

Otkrivati svet slova može biti veoma zanimljiv poduhvat. Bilo da je reč o prvim pokušajima da se pravilno ispišu ili pak nešto kasnije, izgovore u rečima. Da je putovanje od A do Š jedna zabavna igra pokazala je devojčica Melanija. Kako je usvajala slova, savladala azbuku, ali i naučila mnogo toga o rečima otkrićete u knjizi Vladislave Vojnović koju je ilustovao Luka Tilinger – Avram, Bogdan, vodu gaze.

Za šestogodišnju Melaniju, junakinju romana slovo A su raširene merdevine povezane lancem da ne naprave špagu, B je podseća na babu Bojanu koju zove Bauk jedan baobabski. Ona joj je za slovo V izabrala baš veverice a to joj se baš i ne dopada. Zbog slova G mlela je ušećerene orahe za grilijaš tortu. Jedva čeka da dođe do slova C odnosno do cirkusa ali ono je kaže, još daleko. Daleko kao što je njena mama koja studira u Italiji ili tata koga nikad nije videla. Devojčica tako, umesto u predškolskom zabavištu, počinje sa svojom bakom da uči azbuku, a uz slova ona spoznaje i svet.

 „Avram, Bodan, vodu gaze dobri đaci. Eva žena zimi I jede kolače. Ludi ljudi Marko, Nikola, Njegoš ovoga prolećnog raspusta sretoše Tiću Ćirića u fijakeru htedoše celom čaršijom džaba šetati. Upravo  ovako glasi brzalica kojom su nekada deca lakše učila azbuku, kaže Anđelija Mazić, učenica 8. razreda OŠ„Nikola Tesla” u Beogradu. „Moj deka je tako učio, tako je i mene naučio kada sam bila mala a u knjizi je mala Melanija tako učila. Baka i još neki ljudi iz sela su joj

„Bile su mi najzanimljivije priče za slova Z, M i I, pošto su smišljale reči za ta slova. Za Z zato što je pričala o zubaru, za M mi je zato što na M počinje moje ime i I mi je bilo zanimljivo zato što u jednom delu nisam nešto razumeo, zato sto je pisalo I kao slovo a ja sam mislio i kao druga reč”, prenosi svoje utiske o knjizi Miloš Arsić, učenik 5. razreda.

Anđelija Mazić smatra da je knjiga duhovita i zanimljiva.„Pominju se mnoge srpske reči koje se slabije koriste u današnje vreme i njihovo značenje. Đerđef, recimo. Njime se učvršćivalo platno kada se vezlo pre ili abonent,  to su ljudi koji su dobijali bonove za nešto”.

Radeći na ovom televizijskom prilogu, imala sam potrebu da ispričam  jedan od mojih doživljaja sa slovima. U istoriji mog pisanja i čitanja slovo J zauzima posebno mesto. I to zbog teksta o Joji i noju koji me je mnogo živcirao. Pokušavajući da ga savladam razvlačila sam rečenicu „Joja jaše noja” kao žvaku, još strašnije kreveljila sam se. Tata me je opominjao, a ja sam nastavljala po svom, sve dok se on nije strašno naljutio i kaznio me. Posle toga sam postala jedan od najboljih čitača i recitatora u školi.

„Ja sam kao Melanija učio, imao sam za neka slova asocijacije, za neka nisam. Npr. za slovo Ć imao sam asocijaciju – drvo koje ima tri grane”, prenosi svoje iskustvo Miloš Arsić.

„Slovo s kojim sam imala veliku muku je bilo veliko slovo Đ pisano ćirilično, pošto je imalo toliko tih svih… a najviše sam volela slovo M zato što je moj nadimak, iako sam ja Vladislava Vojnovic bio na M i moja majka se zvala Mira i moj tata se zvao Miodrag i mama i mačke sve mi je na M bilo. Baš sam volela slovo M a onda kad sam postala starija, ne kad sam imala šest nego šest i po, onda sam zavolela Ž jer mi liči na žabu”, otkriva nam autorka knjige Vladislava Vojnović,

Slova su više od pravih i krivih linija i kvačica. Slažu se u reči, a u rečima je svet koji nas okružuje i mi sami kao deo tog sveta. Na to je mladim čitaocima želela da ukaže književnica Vladislava Vojnović. Nižući priče o slovima, opisala je detinjstvo, odrastanje i sazrevanje, zapravo ispričala je jednu malu enciklopediju života.  

Featured

OTKRIVANJE LEPOTE U RAZLIČITOSTI I NEIZMERNOJ SNAZI BIĆA

On By srecnakraljicaIn KNJIGELeave a comment

Kad bih pronašao čarobnu lampu i dobio samo jednu želju, poželeo bih da imam obično lice koje niko nikada ne primećuje. Poželeo bih da mogu da prođem ulicom tako da me niko ne pogleda pa onako upadljivo skrene pogled. Evo šta ja u stvari mislim: jedini razlog što nisam običan jeste to što me niko drugi tako ne vidi.

Svako na svetu treba bar jednom u životu da dobije ovacije, jer svako od nas pobeđuje svet. To je životni moto jednog dečaka sa kojim se priroda surovo poigrala. Ko je Avgust i kako izgleda njegova borba za mesto pod suncem saznaćete  u  knjizi „Čudo“ koju je napisala  R. H. Palasio.

Avgust, zvani Agi, rođen je s deformacijom lica i krije ga ispod astronautske kacige. Radi sve što i njegovi vršnjaci, ali ne ide u školu. Pre svega zbog čestih operacija, kojih je za deset godina imao 27. U kući se oseća bezbrižno i voljeno. Duhovit je i dobro se nosi  sa svojim izgledom. Njegove muke počinju kada roditelji odluče da ga upišu u školu jer se tek tada  suočava sa podsmehom i odbacivanjem.

 „Glavni junak iz ove knjige je mnogo dobar, susreće se sa prijateljima ali i raznim neprijateljima, shvata ko su pravi, a koji to nisu i shvata svrhu života. U knjizi mi se najviše dopao deo kada su imali žurku za noć veštica i to kako je Avgust svima njima pokazao da njega baš ne dotiče šta oni misle, jer on smatra da je jedan običan dečak i da je isti kao i svi drugi“, prenosi svoje utiske o knjizi Iva Pajkić, učenica 7. razreda beogradske OŠ „Nikola Tesla“.

 „Najviše mi se svideo sam kraj knjige kada Avgust dobija diplomu u školi, za ostvaren dobar uspeh. I pored toga što za neku decu predstavlja čudovište ili bilo šta ružno, on je tu ipak pokazao, da je jako dobar, prošao je odlično“, kaže Ivina drugarica Ivana Paklar i dodaje da je čitanje ove knjige za nju bilo jedno posebno iskustvo. „Shvatila sam zapravo kako se treba ponašati prema svim ljudima koji su na neki način malo drugačiji. Za mene istinska lepota života definitivno nije naš spoljašnji izgled zato što to nije jednostavno ono što mi biramo, već ono što mi imamo u sebi, ono što mi možemo da pokažemo ljudima… neke prave vrednosti kao što je dobrota“.

„Postoji mnogo toga što bi knjiga sama o sebi mogla da kaže i o drugim ljudima,  kako treba da gledamo svet i sa lepše i sa one druge, ružnije malo strane i mislim da je svako dete na ovom svetu podjednako važno“, zaključuje Iva Pajkić.

Jedan usputni događaj ispred poslastičarnice, podstakao je R. H. Palasio da napiše ovu knjigu. Zapravo, želja da opiše ponašanje svoje dece kada su susrela devojčicu, koja je izgledala kao Agi, plač svog sina i sopstvenu zatečenost okolnostima.

 „Naime, nisam znala šta da radim. Da li je trebalo to da primetim…  uspaničila sam se… a trebalo je da dam primer svojoj deci, da im to bude životna lekcija. Samo popričati sa devojčicom i tako pokazati deci da nemaju čega da se plaše,  a ja sam požurila da odem  što pre, zbog čega se posle  nisam osećala dobro… To me je podstaklo da zamislim kako je to svakog dana suočavati se sa svetom koji ne zna kako da se suoči sa tobom. Čula sam devojčicinu mamu kako mirno i umiljato kaže: „Vreme je, da krenemo!”.  Znate, ona je prošla kroz to milion puta…i to mi je zaista otvorilo oči! “, kaže autorka knjige R. H. Palasio.

Knjiga „Čudo“ ima moć da utiče na ljude. Ona  jeste pisana za decu ali ni odrasle neće ostaviti ravnodušnima. Autorka R. H. Palasio  ukazuje kako prihvatiti i poštovati različitost, bilo da je ona fizičke ili neke druge prirode. Takođe, želela bi da njenu pripovest o Agiju, mladi čitalac zapamti, i kao priču o saosećanju, odanosti, prijateljstvu, lepoti i neizmernoj snazi bića.

Featured

AVENOVA MISIJA -STVARANJE NOVOG SVETA

On By srecnakraljicaIn KNJIGELeave a comment

Mislim da u vremenima koja dolaze svi moramo biti saveznici. U pitanju je opstanak, to je već nepobitno.

Misiju menjanja sveta, spasavanja starog ili stvaranja novog sveta, najčešće pokreću deca, hrabro se prepuštajući beskrajnoj radoznalosti i mašti rezervisanim za detinjstvo. O tome svedoče mnoge priče a među zvezdanim likovima je i belokosi dečak. O putu od bezbrižnog radoznalca željnog znanja do budućeg vođe i druida u životnoj avanturi koja prerasta u borbu za opstanak sveta čitamo u knjizi „Aven i jazopas u Zemlji Vauka“. To je prvi roman epske fantastike za decu kod nas. Napisao ga je, i sam ilustrovao, Uroš Petrović.

Avenova sudbina zapisana je na listu čudesnog drveta Barabe. Pred njim je odgonetanje tajanstvene poruke kako bi oslobodio svoju vrstu opakog, inteligentnog neprijatelja. Da bi spasao svet od Vauka, bića bez emocija,  dvanaestogodišnji Aven ujedinjuje ljude Gondvane, biljne i životinjske vrste. Pomažu mu njegov verni pratilac pripitomljeni jazopas Gord, i čudesna bića od bestelesnog usamljenika podzemlja Sipa, do kopnenih kitova.

„U ovoj knjizi je jedinstveno to što dečak izlazi iz okvira, izlazi iz neke norme. Nema veze što je on mogao da živi najnormalnije, što njegovo selo ne bi bilo ugroženo. On je ipak odlučio da izađe i da istraži taj  novi svet“, kaže Marta Dukić, učenica 7. razreda beogradske OŠ „Nikola Tesla“.

„Svi bi se pronašli u ulozi Avena jer svako dete kada je malo mašta da radi neke velike stvari, da promeni svet i Aven je junak,  karakter koji to pokazuje, koji to radi. I jednostavno,  kroz knjigu se vidi da on odrasta“, smatra Đurađ Živanović, učenik 8. razreda OŠ „Andra Savčić“ u Valjevu.

„Ljudi treba da čitaju ovu knjigu zato što treba da nauče kako biti Aven, kako doprinositi svojoj okolini, a ne kako biti Vauk i bezrezervno trošiti resurse koje imamo i to je jedna fantastična metafora koju Uroš Petrović pokazuje. I u ovoj knjizi, kao i u celom društvu, imamo ljude koji su Vauci, imamo ljude koji su Aveni“, ocenjuje Tadija Čaluković, učenik 1. razreda  SŠ „Artimedia“ u Beogradu.

„Kada je otvorim više imam osećaj da čitam neku vrstu enciklopedije zato što knjiga počinje sa opisivanjem raznolikog života u tom nekom novom ekosistemu koji je stvorio Uroš Petrović u knjizi Aven i jazopas u Zemlji Vauka. Shvatam da je i  njen pisac u stvari jedna šetajuća enciklopedija“, prenosi svoje utiskeLav Lukić učenik završnog razreda beogradske OŠ „Nikola Tesla“.

Priroda – čista, istinita, oslobođena sredina u osnovi je idealnog sveta kakvom teži Uroš Petrović. Takvu prirodu on želi za svoju planetu. Tako osmišljava i mapu sopstvene Gondvane upoznajući čitaoca sa ucrtanim staništima i eko-sistemima.

„Šta će čitalac naći u knjizi Aven i jazopas u Zemlji Vauka,  mislim da zavisi od njegovog uzrasta ali znam da je deca vole i čitaju kao veliku avanturu, borbu dobra protiv zla, gde  dobri nisu baš uvek dobri i zli baš uvek zli, ali sam puno toga smestio i sakrio među redove, ali malo toga sam sakrio namerno“, kaže pisac Uroš Petrović.  „Čini mi se da je mnogo više toga što sam sakrio slučajno ili se slučajno poklopilo ili ništa nije slučajno, u bilo kom od ta tri slučaja, dobro je“.

„Aven i jazopas u Zemlji Vauka“ je oda prirodi i opomena čovečanstvu do čega može dovesti zloupotreba nauke. Oblikovana raskošnom imaginacijom, piščevom simbolikom i osobenim humorom. U borbi za uspostavljanje harmonije u prirodi,  pred Avenom je  mnoštvo prepreka, teška iskušenja u kojima istrajava, pobeđuje i  doživljava vlastiti preobražaj.  Pomaže čitaocu da uvidi da se velika dela o kojima sanja ne ostvaruju u zaštićenom prostoru već  se mora iskoračiti iz sigurnosti u neizvesnost, jer samo hrabri i uporni stižu do cilja. Pustolovina, poput ove fantastične, može mu biti povod za stvaranje nekih drugih svetlih misija, pa i onih u  svakodnevnom životu.